Naknada štete

Pod pojmom štete podrazumeva se umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha drugome (nematerijalna šteta) što je jasno definisano članom 155. Zakona o obligacionim odnosima. advokat za naknadu štete
Odredbe o naknadi štete regulisane su članovima 185-209. Zakona o obligacionim odnosima.

Šteta se može podeliti u dve kategorije:

• na materijalnu štetu koja nastaje na materijalnim dobrima (šteta na stvarima),
• na nematerijalnu štetu koja pogađa nematerijalna dobra (šteta na licima).

Materijalna šteta

Materijalna šteta pogađa imovinu oštećenog i to kao stvarna šteta (umanjenje vrednosti imovine) ili izmakla dobit (sprečavanje uvećanja imovine).
Na primer, dogodila se saobraćajna nezgoda, u kojoj ste pretrpeli štetu krivicom drugog učesnika u saobraćaju. Štetnik (krivac za saobraćajnu nezgodu) dužan je da Vam naknadi iznos nastale štete na automobilu, troškove lečenja, izgubljenu zaradu u slučaju nemogućnosti za rad, kao i svu drugu materijalnu štetu koju ste pretrpeli i čiju visinu je moguće precizno dokazati. Međutim, obaveza naknade štete se može preneti na osiguravajuće društvo kod kog je štetnik imao zaključenu polisu osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, a shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Nematerijalna šteta

Nematerijalna šteta ne pogađa imovinu oštećenog. Ona pogađa nematerijalna dobra i može se manifestovati kao nanošenje fizičkih i duševnih bolova i straha, zbog čega se često naziva i neimovinska šteta. Naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje novčane satisfakcije oštećenom licu kao kompenzaciju zbog pretrpljenih fizičkih i duševnih bolova, kao i pretrpljenog straha, pa je kod određivanja visine ove štete nužno voditi računa o značaju povređenog dobra, kao i njenom intenzitetu i trajanju.
Na ranijem primeru, štetnik bi bio dužan da Vam naknadi štetu za pretrpljene fizičke bolove koji su posledica povređivanja, za pretrpljeni strah, te eventualno za duševne bolove koji su nastali kao posledica nezgode, a koje oštećeni trpi zbog nastanka trajnih posledica po njegov život i zdravlje (duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti, duševni bolovi zbog naruženosti i slično).

Zastarelost potraživanja naknade za pretrpljenu štetu

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok). U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (objektivni rok). Međutim, ukoliko je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, što predstavlja jednu vrstu privilegovanog roka zastarelosti i često može dovesti do toga da Vaše potraživanje nije zastarelo čak ni ako je od dana nastanka štete prošlo više od tri godine. Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze, o čemu je potrebno konsultovati se sa advokatom za naknadu štete.

Advokat za naknadu štete

Angažovanjem advokata koji će zastupati Vaše interese i pružiti pravne savete koji će Vam pomoći da Vaša prava budu zaštićena, postižete da ostvarite adekvatnu novčanu nadoknadu, namirenjem celokupne štete koju ste pretrpeli. Cilj je dovesti oštećenog u istu onu imovinskopravnu poziciju u kojoj bi on bio da nije bilo štetnog događaja, isplatom odgovarajućih iznosa naknade štete. Angažovanjem advokata za naknadu štete obezbeđujemo oštećenim licima profesionalnost, ažurnost, visok stepen sigurnosti i pravničkog znanja što direktno uvećava njihove šanse za ostvarivanjem celokupnog iznosa štete koju su pretrpeli.

Autori teksta su advokati Boško Knežević i Miloš Igić. Stanovišta izražena u ovom tekstu su mišljenja autora, a ne nužno ostalih advokata i advokatskih pripravnika advokatske kancelarije i isti ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje autora.