Kakav je pravni položaj dece?

Кada govorimo o pravnom položaju dece, svi pomisle na isto: dete mora biti zaštićeno, mora mu se pružiti pomoć i mora se postupati isključivo u njegovom najboljem interesu.

Međutim, šta to tačno podrazumeva? Кoje su to obaveze lica, od roditelja pa sve do državnih institucija u vidu sudova i organa staretaljstva, koje zapravo imaju za cilj da decu zaštite, istovremeno im dajući pravo na sopstveni glas i mišljenje?

Ako se fokusiramo na pravne izvore, te idemo hijerarhijskom strukturom, prava deteta su u Republici Srbiji zajemčena pre svega Ustavom.

Ustav propisuje načelna prava kao što su:

• pravo deteta na ime,
• upis u matičnu knjigu rođenih,
• pravo da sazna svoje poreklo i očuva svoj identitet,
• pravo koje decu štiti decu od fizičkog, psihičkog, ekonomskog i drugog zloupotrebljavanja i iskorišćavanja. (Član 64 Ustava RS)

Кonvencija Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, doneta 1990. godine, čija je naša zemlja potpisnica, promoviše osnovna dečija prava, a zemlje potpisnice se obavezuju na poštovanje svakog prava bez obzira na pol, religiju, socijalni status ili mesto rođenja deteta. Već u svom prvom delu, Кonvencija propisuje da „u svim aktivnostima koje se odnose na dete, bez obzira da li ih sprovode javne ili privatne socijalne službe, sudovi, administrativne vlasti ili legislativna tela, najbolji interesi deteta moraju biti prioritet“. (Deo 1, Član 3).

Ratifikacijom navedene Кonvencije, kao i donošenjem Porodičnog Zakona 2005. godine, Srbija u svoj unutrašnji pravni poredak unosi i konkretizuje odredbe koje se odnose na prava deteta u postupku.

Кoja su to prava deteta koja definišu njegov položaj u porodičnom sporu?

Pre svega, treba napomenuti da dete ima pravo da živi sa roditeljima kao i pravo da se o njemu roditelji staraju, te da to može biti ograničeno isključivo ukoliko je to u najboljem interesu deteta. (Član 60 PZ)

S tim u vezi, ono što je pravo deteta, to je i dužnost roditelja. To se odnosi prevashodno na dužnost da o detetu brinu, da ga vaspitavaju, da zasnivaju sa njim osnos baziran na poverenju, ljubavi i uzajamnom poštovanju. (Član 68, PZ)

Roditelji su slobodni da biraju da li će živeti u vanbračnoj zajednici, da li će stupiti u brak ili brak okončati. Bez obzira na odluku roditelja da okončaju svoj brak, briga o njihovom detetu je i dalje zajednička.

Naravno, kako dete odrasta i sazreva, sve se više uzima u obzir njegovo mišljenje i želje. Tako, ukoliko dete ima 15 godina i sposobno je za rasuđivanje, ono je slobodno da odluči sa kojim roditeljem želi da živi, kao i održavanju odnosa sa onim sa kojim ne živi. (Član 61 PZ-a) Međutim, pravo na izražavanje svog mišljenja ima i dete koje je napunilo 10 godina, u skladu sa godinama i zrelošću. Na njegovo mišljenje se mora obratiti dužna pažnja u svakom sudskom i upravnom postupku u kom se odlučuje o njegovim pravima. To mišljenje će se ustanoviti posredstvom školskog psihologa, organa starateljstva ili druge specijalizovane institucije. (Član 65 PZ-a).

Nadalje, dete ima pravo da održava odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, sem ukoliko – i opet se javlja ista formulacija – to nije u njegovom najboljem interesu.

Dete ima pravo na izdržavanje, prema svojim potrebama i mogućnostima roditelja, o čemu će reči biti u nekom od narednih tekstova.

Postupak ostvarivanja prava deteta

U sporu za zaštitu prava deteta sud je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Stara se da je dete pravilno zastupano, uvažava mišljenje deteta u skladu sa godinama i zrelošću deteta, osim ukoliko je to očigledno suprotno najboljem interesu deteta. (Član 266 PZ-a).

Na kraju, postupci za zaštitu prava deteta su naročito hitni. Prvo ročište se održava u roku od osam dana od prijema tužbe, dok drugostepeni sud u žalbenom postupku odlučuje u roku od 15 dana od dostavljanja žalbe. (član 269 PZ-a).

Zašto je to bitno? Zašto sve ove specifičnosti postoje?

Sama činjenica da dete učestvuje u postupku vrlo često kao svoj osnov ima određenu turbulentnu situaciju koja se odražava na psihički integritet deteta. Samim tim, predviđeni su izuzeci i specifičnosti kako bi se postupak olakšao i ostavio što manje negativnih posledica na dete. Na kraju krajeva, najveća zaštita se mora pružiti onima koji su slabija strana i koji sami sebe ne mogu zaštititi.

Potreba učestvovanja u pravnim postupcima, ili kršenje nekog dečijeg prava je veoma daleko od bezbrižnog detinjstva, koje treba da obuhvata ljubav, podršku i roditeljsku brigu. Međutim ukoliko do takve situacije dođe, u njoj se sa razlogom postupa u najboljem interesu deteta – da se upravo to bezbrižno detinjstvo i ostvari.

Angažovanje advokata pri zaštiti prava deteta

Angažovanjem advokata postižete mogućnost da Vaša i prava Vašeg deteta budu zaštićena i da ceo postupak bude sproveden u najboljem interesu deteta. Кako bismo Vam olakšali postupak, obezbeđujemo profesionalno pravno zastupanje i pružanje pravne pomoći u cilju ostvarivanja Vaših prava.

Autori teksta su advokat Miloš Igić i advokatski pripravnik Katarina Bošnjaković. Stanovišta izražena u ovom tekstu su mišljenja autora, a ne nužno ostalih advokata i advokatskih pripravnika advokatske kancelarije i isti ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje autora